Rad sa LGBT+ zajednicom

Homoseksualnost je romantična ili seksualna sklonost ka istom polu. Mnoga istraživanja pokušavala su da objasne uzroke i način razvoja homoseksualnosti, ali do danas ne postoji saglasnost o tome. Ono što je bitno u psihoterapijskom i savetodavnom radu je to kako individua prihvata tu svoju različitost i kako na to reaguje okruženje, pre svega porodica.

Homoseksualci se u svakodnevnom životu susreću sa mnogim poteškoćama. Emotivni život je bitan aspekt svakog pojedinca. Svi imamo potrebu da sa nekim podelimo osećanja o tome ko nam se sviđa, u koga smo zaljubljeni, ko nas je povredio i koliko patimo za nekim. Zamislitie koliko je teško da takve stvari ne možete i ne smete da podelite sa roditeljima, najboljim drugom ili drugaricom, zbog sramote ili iz straha da će vas odbaciti. Mnogi homoseksualci upravo žive sa tim osećanjem, što im stvara različite emocionalne poteškoće. Postepeno razvijaju strategije, mehanizme, bilo dobre ili loše, da izađu na kraj sa tim i da se uklope u sredinu. Od trenutka kada shvate da se razlikuju od svojih vršnjaka, počinje preispitivanje: da li je to što osećaju normalno, da li je to neka bolest i sl. Često osečaju sramotu ili krivicu, kreiraju lošu sliku o sebi, samopouzdanje im postaje izrazito nisko što, ukoliko se ne razviju adekvatni mehanizmi, dovodi do depresije. Najčešći problem homoseksualne populacije su nisko samopouzdanje i depresivna osećanja.

Većini predstavlja problem kako reći svojim roditeljima da su drugačiji i kako će roditelji da reaguju. Brinu se da će povrediti majku ili oca, da će ih razljutiti, ili osramotiti. Ono čemu se nadaju je da će ih njihovi bližnji ipak prihvatiti i pružiti ljubav i podršku koja im je neophodna.

Sa druge strane roditelji se susreću sa drugim poteškoćama. Pojedini roditelji posumnjaju da se nešto dešava njihovom detetu, posebno u tinejdžerskom periodu. Primećuju promenu u ponašanju, povlačenje, otsutnost ili razdražljivost i ljutnju. Neki roditelji pretpostave i osete o čemu bi tu moglo da se radi, ali ne znaju kako da porazgovaraju sa svojim detetom ili ih plaši kakav će odgovor dobiti. Da li uopšte treba pitati dete ili ga pustiti da samo kaže kada oseti da je spremno da priča o svom seksualnom opredeljenju? Ako dobiju potvrdu od deteta da ga privlači isti pol, kako će roditelj reagovati? Da li će reagovati na pravi način? Neki roditelji osećaju krivicu i odgovornost, neki se brinu za zdravlje svog deteta, a neke posebno brine reakcija okoline, komšija, rođaka, poznanika.

U mom dosadašnjem radu, imao sam terapijskog iskustva sa porodicama i homoseksualnim pojedincima. Svrha rada je, pored očuvanja mentalnog zdravlja svakog člana porodice, ponovna harmonizacija porodičnih odnosa, odnosno međusobno razumevanje obe strane i formiranje strategije za dalje funkcionisanje.

U medijima