Fobije

Strah je potpuno prirodna i zdrava emocija karekteristična za sve ljude. Strah nam pomaže da prepoznamo, po nas, opasne situacije i da ih na vreme izbegnemo. Bojimo se naoružanih ljudi, ajkula, teških bolesti itd. Strah prate i fizičke reakcije – ubrzava nam se puls, šire se zenice, plitko dišemo itd. To su sve normalne reakcije kada smo uplašeni. Ali šta ako plašimo nekih, realno bezopasnih situacija, i pritom u nama izazivaju prejake reakcije? Šta ako se prestravimo i počnemo da vrištimo kada vidimo mačku, psa, guštera. Kad nam se zavrti u glavi od straha na samo pomisao da treba da se penjemo uz merdevine? Da nas užasava sama pomisao da treba da sedimo u zatvorenom prostoru, sednemo u auto, da boravimo na otvorenom prostoru, ili stojimo u redu? Ako imate takav problem, znači da imate fobiju.

Izraz fobija potiče od grčke reči phobos, koja znači bekstvo, užas, panika, strah. U širem smislu, fobijama nazivamo strah koji je vezan za neke objekte ili situacije koje objektivno nisu uzrok opasnosti, pa ih kao takve individua i prepoznaje, ali iz iracionalnih razloga, individua je prinđena da izbegava određene predmete ili specifične situacije koje je izlažu strahu. Slično akutnim reakcijama realnog straha i akutna fobična reakcija je praćena telesnim simptomima, kao čto su tahikardija, ubrzano disanje, znojenje.

Fobije mogu biti od predmeta i situacija koje izazivaju strah, a koje imaju nečeg strašnog i za normalne ljude, realnu opasnost (recimo fobije od zmija, šiljatih predmeta, noževa, grmljavine…) Mogu biti i od predmeta i situacija u kojima još postoji neka veza sa opasnošću, ali je pri tom čovek (normalan) navikao da potcenjuje tu opasnost i ne pridaje joj posebnu pažnju.

Trećoj grupi pripadaju predmeti i situacije koji ne samo da ne predstavljaju moguću opasnost, već kod mnogih ljudi izazivaju prijatna osećanja, pa su utoliko neshvatljivije i čudnije, jer očigledno izazivaju intenzivno osećanje straha.